Историја српског поморства

Књижевно друштво „Котва“

Пројекат „Историја српског поморства“

Далматинска 84, 11ооо Београд

Представљање пројекта „Историја српског поморства“ сваке прве суботе у месецу од 14 до 15 часова у читаоници „Цароставник“, Далматинска 84, Београд.

Контакт тел. 063 / 82 81 908

Eл. пошта: kotva.kd@mail.ru

facebook.com/pomorstvo

Вило, мила другарице! Посестримо вазда млада;

Свјежа као рајско лишће, које никад не опада!

Ђе си ми се заметнула, у пештере и у горе,

Ил се вијеш изнад Бара, да с’ у српско гледаш море?[1]

Никола I Петровић-Његош

Према најстаријим историјским изворима, Срби су се у јужној Далмацији, на широком подручју између ушћа река Цетине и Бојане, населили у првој половини VII века. Најсевернија приморска област коју су настанили била је Неретљанска, а простирала се од ушћа Цетине до ушћа Неретве. Од Неретве до Дубровника простирало се Захумље, док се од Дубровника до Боке Которске простирала Травунија са Конављем. Најјужнија област насељена Србима била је Дукља (Зета), од Котора до ушћа Бојане.

У поменутим областима поникле су прве српске државе (између IX и XI века). У приморју су 1219. године настале и прве епархије Српске Православне Цркве. У држави Немањића, током више од два века (XII-XIV), приморска област простирала се на северу до Пељешца и до ушћа Цетине (Омиш), а на југу до ушћа Бојане и до Љеша, изузев у време цара Душана, када је Србија осим на Јадранско, излазила и на Јонско и Егејско море. Средњовековни српски владари наследници немањићке Србије још неко време су господарили појединим приморским градовима и областима (од краја XIV до средине XV века).

Након пада Србије под турску власт, Млечани и Римокатоличка црква започињу са систематским искорењивањем свега што је православно и српско у овим областима. Српски приморски крајеви између XV и XIX века долазе у руке Млечана, Угара, Турака, Италијана и Аустријанаца, а неки градови накратко чак и под власт Шпанаца, Француза и Руса. У том периоду традиције српског поморства неговале су српске трговачке породице из Котора, Рисна, Херцег Новог, Дубровника, Трста и других градова. Многи српски поморци стекли су ратничку славу под андрејевском заставом руске царске морнарице. Неколико их је напредовало и до адмиралских чинова. Од краја XVIII и почетка XIX века у приморју настају бројна српска културна, просветна и привредна друштва и установе, штампају се српске новине, отвара се Српска поморска школа. Тако нпр. Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора основано је још 1839. године, четрнаест година пре најстаријег хора у ондашњој Србији.

Године 1878. књаз Црне Горе Никола I Петровић Његош ослобађа Бар и Улцињ, а 40 година касније, при крају Првог Светског рата, српска војска, под командом његовог зета и унука, ослобађа читаво приморје.

Срби као аутохтони народ на Јадрану живе око 1.400 година (најмање осам и по векова пре него што је Колумбо открио Америку!). Управо по томе они се разликују се од, примера ради, Аустријанца или Мађара, који су дуго владали деловима Јадрана и имају богату поморску историју, али нису аутохтони народи на јадранским обалама.

Средњовековне српске државе у приморју трајале су готово 700 година. Поморска традиција није се прекидала ни у доба окупације приморја (XV-XIX век), да би српско поморство нови узлет доживело у последњих стотинак година (тј. након 1918). Узгред, кад говоримо о српском поморству не мислимо само на јадранско приморје: из лука и бродоградилишта Београда и Србије одвајкада су испловљавали бродови који су пловили светским морима и океанима, па је тако и данас. Београд је једина европска престоница која лежи на два међународна пловна пута, од којих је један највећи у Европи – онај који спаја Северно и Црно море, док је Србија према густини пловних путева на петом месту у Европи.

Но, вратимо се у приморје. Ту и данас живи велики број Срба, са својом богатом историјом, стотинама древних цркава и манастира, старим културно-просветним друштвима. По узору на своје славне претке многи од њих баве се поморством. Због свега споменутог вековне традиције српског поморства заслужују да буду сачуване. Надамо се да ће овај скромни подухват пружити макар мали допринос томе циљу. Први корак у оквиру пројекта „Историја српског поморства“ биће објављивање књиге „Српско приморје у средњем веку: историјски извори“.

Извод из Статута Књижевног друштва „Котва“

Циљеви КД Котва: „Подршка и подстицај проучавању, превођењу и објављивању писаних историјских извора, посебно у областима где таквих извора недостаје“ (чл. 2).

„Друштво нарочито организује и подржава рад на прикупљању, проучавању и објављивању историјских извора у занемареним областима националне историје као што је историја српског поморства, и с тим у вези остварује сарадњу са сродним организацијама у земљи и иностранству“ (чл. 3).

[1] Књаз Никола Ι Петровић Његош, почетак епа „Пјесник и вила“, Државна штампарија, Цетиње 1892, 3.

Advertisements