Стогодишњица ослобођења приморја (1918-2018)

plakat za pomorstvo 3

Треће предавање из циклуса Историја српског поморства:
Стогодишњица ослобођења приморја (1918-2018)
Πредавач: историчар др Милан Гулић (Задар, 1985), виши научни сарадник Института за савремену историју, аутор књиге „Бокељи на страни Србије у Првом свјетском рату“ (издање СПКД „Просвјета“, Херцег Нови, 2015)…
Време и место одржавања: субота, 17. новембар 2018. у 14 часова, Читаоница „Цароставник“, Далматинска 84, Београд…

Continue reading „Стогодишњица ослобођења приморја (1918-2018)“

Advertisements

Стара српска књижевност

Стара српска књижевност

Стара српска књижевност свим својим бићем припада византијском свету, заједно с њим укорењена у оријенталним и хеленистичким традицијама.

Димитрије Богдановић, Стара српска књижевност, СКЗ, Београд 1991, стр. 15.

Апијан, Римска историја

RubensMarsEtRheaSilvia
Петер Паул Рубенс, „Марс и Реа Силвија“ (1617)

(Одломак из књиге „Библиотека“ Фотија Цариградског, кодекс 57)

Прочитана је Апијанова „Римска историја“ у три тома и двадесет четири књиге.[1] Прва обрађује седам краљева – Ромула, Нуму Помпилија, Анкуса Хостилија[2], другог Анкуса Маркија, Нуминог унука, Тарквинија (Приска), Сервија Тулија и Лукија Тарквинија[3], сина Тарквинијевог – о чијим животима и делима садржи извештај.
Први од њих, који је основао и сазидао Рим, мада је његова власт била пре патријархална него тиранска, свеједно је био убијен, или је, према другима, нестао.
Други, који ни по чему није био лошији као владар од свога претходника, можда га је чак и надмашио, умро је природном смрћу. Трећега је ударио гром. Четврти је подлегао болести. Петога су убили пастири, а шести је такође убијен. Седми је свргнут и прогнан из града због своје тираније. Након њега монархија је укинута и власт је пренета на конзуле. То је садржај прве књиге насловљене „Римски краљеви“. Continue reading „Апијан, Римска историја“

Дела Светих Отаца (најважније едиције)

Дела Светих Отаца (најважније едиције)